Šta te čini tako posebnim?

autor: Tea Milanković

Ko sam ja? Ko si ti? Šta je ono što nas definiše? Mnogi već decenijama pokušavaju da definišu šta je identitet, sve u potrazi za jednačinom koja bi svima mogla da bude putokaz u spoznaji sebe. Ipak, nema te spoljne računice koja nam može pokazati naš istinski identitet, već naprotiv, on dolazi iz nas samih. Jednostavno – identitet je lična, jedinstvena percepcija realnosti.

Svako od nas je poseban, jedinstven upravo u odnosu na naš doživljaj sveta oko nas i u nama. Način na koji neko posmatra jedan cvet  podrazumeva i njegovu ličnu reakciju na nivou emocija i na nivou osećaja (unutrašnja reakcija) i njegovu spoljašnju reakciju kojom svoj doživaljaj tog cveta deli sa drugima. Svako od nas je potpuno specijalan, poseban i samim tim nezamenljiv na ovom svetu upravo zbog toga jer ne postoji niko drugi ko bi mogao baš tako da živi naše sopstvene doživljaje. Međutim, postoji jedna caka – ponekad, čak i vrlo često, ljudi nisu na svom identitetu. Posmatramo taj „cvet“ nečijim tuđim očima, reagujemo nečijim tuđim reakcijama, time potiskujući sebe i ne samo sebe – već i svoju najintimniju svrhu. Da li to znači da je identiet naša najintimnija svrha? O, da! Biti na svom identitetu jeste osnova svrsishodnog života. Sve ostalo bi bio život u iluziji, kao da glumimo nečiju tuđu životnu priču, a od te glume sam život nema nikakve koristi. Jer, ne zaboravite: životu doprinostimo tek kada živimo našu jedinstvenost, baš onakvi kakvi jesmo.

U energetskoj psihologiji koristimo različite tehnike sve u cilju da povratimo svoj identitet, jer tek tada možemo živeti najbolju verziju sebe. Kada nismo baš svoji to se najčešće ogleda u reakcijama koje vladaju nama, emocije koje nas nose, zarobljavaju, sputavaju.

Evo jedne lagane i kratke vežbe koja nam može pomoći da svakog jutra započnemo dan recentrirajući se na svom identitetu:

1. osetite svoja stopala i njihov dodir sa podlogom
2. zamislite kako iz stopala kreću dve spirale koje se spuštaju sve do jezgra zemlje
3. u jezgru pronađite svoju konekciju, koja je vaša lična ”utičnica” za jezgro
4. vizualizujte jarko crvenu boju, kao boju magme koja hulja na gore, ulazi u stopla, potkolenice, kolena, butine, kukove i oživljava ceo prvi centar vašeg tela. Ovo je ključni deo uzemljenja koji nam omogućava da živimo svoju realnost, da imamo svoj izvor energije kako ga ne bi tražili u drugima.
5. postavite ruke na solarni pleksus, zamislite kako se jedno jezgro Sunca rađa i aktivira u vašem stomaku a zatim izdišući i rukama šireći ka spolja proširite zrake ovog Sunca svuda oko vas. Ponovite nekoliko puta snažno izdišući ovu toplotu Sunca.
6. postavite ruke u položaj molitve na grudi, povežite se sa ritmom svog srca a zatim sasvim lagano rukama tapkajte na grudnu kost (Timus) izgovarajući: “Ja biram da danas živim najbolju verziju sebe. Ja biram da živim sebe, svoju realnost u lepoti, čistoti i harmoniji.”
7. udahnite duboko, i sa izdahom zakoračite odlučno i spremno u novi dan.

(i ne zaboravite da se osmehnete danu pred vama! :)